НАРОД КОЈЕМ ЈЕ БИЛО ЗАБРАЊЕНО ДА ГОВОРИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Према Универзалној декларацији о људским правимa Уједињених нација, свакој особи, без икаквих дискриминација, припадају сва права и слободе проглашене овом Декларацијом. У оквиру овога експлицитно се наводи да се не смеју правити разлике између људи по питању пола, расе, националности, вере, али и језика. То индиректно значи да свако има право да говори матерњим или другим језиком, и да му због тога не сме бити ускраћена могућност да задовољи права загарантована Декларацијом.

Универзална декларација о људским правима донета је 10. децембра 1948. године. До њеног доношења многи народи су били онемогућени, чак и кажњавани, уколико би говорили матерњим језиком. На преласку између 19. и 20. века на југоистоку Северне Америке то су били Чероки Индијанци.

Чероки Индијанци су ирокешки народ који спада у староседеоце Северне Америке. У 18. и 19. веку су од стране англоамеричких насељеника сматрани за једно од пет ,,цивилизованих племена“. То је због тога што су били отворени за новитете и усвојили културне и технолошке праксе англоамеричких досељеника. Међутим, век касније испоставиће се да ће због те одлуке угрозити како свој културни идентитет и са њиме матерњи језик, тако и своје животе.

До 19. века черокијски језик је био присутан само у говорној форми, те није био развијен према стандардима модерних језика. Черокијски сребрнар Секвоја је почетком 19. века осмислио писмо черокијског језика као начин да га модернизује, олакша његово коришћење и тако га сачува. Због честог контакта са англосаксонским досељеницима, Секвоја је био изложен енглеском језику и писму. Тада долази на идеју да осмисли писмо черокијског језика. Првобитна идеја је била да осмисли писмо по узору на алфабет. Касније се одлучио за слоговно/ силабичко писмо, које се испоставило адекватнијим када се узму у обзир особине черокијског језика. Тако је настало силабичко писмо черокијског језика са скупом од 85 симбола за писање. Симболи представљају слогове на основу којих се састављају речи. Међутим, убрзо након настанка писма, његовој употреби успротивили су се како черокијски традиционалисти, тако и амерички мисионари, који су тежили употреби енглеског језика.

Након протеривања са своје територије и путовања чувеном Стазом суза (1838-1839), почињу тешки дани за припаднике Чероки племена и њихову културу. Крај 19. и почетак 20. века обележила је строга културна трансформација Чероки припадника са тежњом да се потпуно асимилују у америчко друштво. Културна трансформација је, између осталог, подразумевала искључиву употребу енглеског језика и писма од стране Чероки Индијанаца. Свака јавна употреба черокијског језика се строго кажњавала, а од тога нису била изузета ни деца!

Данас, од око 300 000 чистокрвних Чероки Индијанаца, само је 1500 активних говорника черокијског језика. Може се рећи да је због ових околности черокијски језик на листи језика којима прети изумирање! Срећом, постоје настојања да се овај језик сачува кроз филмове, музику и остале савремене форме комуникације.

Искуства народа којима је било забрањено да говоре матерњи језик несумњиво показује колико смо срећни што можемо да говоримо српским језиком и пишемо ћирилицу. Поносно!

+381 63 309 050