Учење новог језика захтева значајно ангажовање целокупног мозга. Ако знамо да мозак може да се ,,тренира“, поставља се питање да ли учење страног језика може да послужи као успешна вежба за мозак? Ако може, да ли то онда значи да особе које су билингвалне имају боље когнитивне способности у односу на особе које говоре само матерњим језиком? Има ли разлике између билингвалних и мултилингвалних особа у когнитивним способностима? И да ли говорење страних језика може да нас заштити од дегенеративних болести мозга као што су деменције и Алцхајмерова болест? Истражили смо за вас!
Истраживања показују да је учење језика моћна активност када је у питању побољшање структуре и функције мозга! Учење страног језика на мозак делује и на молекуларном нивоу, и на нивоу целокупног понашања. Ако посматрамо само когнитивне способности, побољшава памћење, индуктивно мишљење (закључивање од појединачног ка општем), дискриминацију звукова и сегментацију говора (идентификовање граница између фонема, слогова и речи). У преводу, стимулише важне когнитивне способности које држе наш мозак будним и активним!
Колико је учење страног језика благотворно по функционисање мозга најбоље показују студије учења страних језика у старости. Студија која је спроведена на узорку од 26 здравих особа узраста од 59-79 година, показала је да учење новог језика побољшава когнитивне способности и старих особа! Истраживање је трајало четири месеца, и за то време ове особе су прошле 16 часова енглеског језика за почетнике (два сата недељно). Резултати су показали значајно унапређење когнитивних способности у глобалу (памћење, мишљење, учење…), као активности неуронских мрежа у деловима мозга који су кључни за настанак дегенеративних болести мозга.
Даље, истраживања показују и да што више страних језика говорите, то је боље за ваш мозак! Мултилингвалне особе показују значајну отпорност на когнитивне недостатке у односу на билингвалне особе. Међутим, ова разлика зависи од узраста, те се не проналази на узорку деце и омладине који говоре два или више страних језика. То иде у прилог чињеници да говорење страних језика успорава старење мозга!
Подстицањем когнитивних способности и рада неурноских мрежа мозга последично се утиче на старење мозга. Зато можемо да кажемо да учење страних језика, чак и у одраслом добу, представља неуропротективан фактор и подстиче отпорност мозга на дегенеративне болести. У прилог овоме иду подаци да особе које целог живота говоре макар један страни језик, значано ређе оболевају од болести као што су деменција и Алцхајмерова болест. Објашњење лежи у константом активирању мозга говорењем страног језика, при чему се као посебно значајно издваја моменат преласка с једног језика на други. Испоставило се да је део мозга који је задужен за прелазак с једног језика на други, делом одговоран и за настанак дегенеративних болести мозга. Јачањем неуронских мрежа у овом делу мозга, превенирамо ове болести!
Ако до сада нисте учили неки страни језик, ево мотивације да започнете! Не само да је учење језика забавно и корисно, већ чува и ваше здравље. Ми, преводиоци, смо посебно срећни због тога!
Извори: