ЧУВЕНИ APOSTILLE (НЕ АПОСТОЛ, ВЕЋ АПОСТИЛ)

Када нам клијенти донесу документа на превод, неретко се дешава да су недовољно информисани о процедури превођења. Неписано правило је да већина њих није упозната са Апостил печатом- веома важним за међународно-правни саобраћај. Тако, ми њих питамо за Апостил, они нас: ,,Шта је то? Ко издаје тај печат? Зашто ми то треба? Колико се то плаћа?“ и слично.

Шта је Апостил?

Апостил (Аpostille) је печат који се ставља на јавне исправе, чиме се потврђује веродостојност печата и потписа службеног лица на јавној исправи. Поједностављено, Апостил представља ,,поновни оверу“ јавних исправа. Чудно, зар не? Зашто би неко поново оверавао већ оверени документ? Е па, Апостил печат нам је заправо олакшао међународно-правни саобраћај, односно размену јавних исправа између различитих држава.

Пре него је склопљен договор о увођењу Апостил печата, постојала је, иако само формална, компликована процедура легализације јавних исправа. Да бисте користили јавну исправу издату у једној држави у некој другој, та јавна исправа је морала бити легализована. Како се међународно-правни саобраћај развијао, а потребе савременог света мењале, процес легализације је, као такав,  постао компликован.

Договором на нивоу одређеног броја држава да потпишу у Хагу, 05. октобра 1961. године Конвенцију о укидању потребе легализације јавних исправа, процес легализације је замењен Апостил печатом. Апостил печат постаје једина формалност која може да се захтева да би јавне исправе издате на територији једне државе потписнице Конвенције могле да се употребе на територији осталих држава потписница Конвенције. У том случају, јавне исправе издате на територији друге државе са Апостил печатом имају доказну снагу јавних исправа тих држава.

Јавне исправе на које се ставља Апостил печат

Конвенција одређује на које јавне исправе се ставља Апостил печат, а на које се не може применити. Апостил печат се ставља на све исправе којe издају: органи или службеници државног правосуђа, јавног тужилаштва, судских писарница и судски извршитељи; потом, на административне исправе, исправе које је издао или оверио јавни бележник, службене наводе о уписима у јавне књиге и на службене овере потписа на приватним исправама.

Не ставља се на исправе које су издали дипломатско-конзуларни представници и на исправе које се непосредно односе на неки трговински или царински посао.

Форма и издавање Апостил печата

Апостил печат има своју форму како би био препознатљив у свим државама потписницама Конвенције. Ставља се на саму јавну исправу или на њен додатак. Може бити састављен на службеном језику власти која га издаје, али његов наслов: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961“) мора да гласи на француском језику, да би га органи држава уговорница препознали и прихватили.

Пре него донесете јавне исправе на превод, потребно је да проверите да ли треба да буду оверене Апостилом. Уколико је то потребно, прво се ради овера Апостилом. У свим* земљама потписницама ове Конвенције, Апостил се ставља на оригинал, након чега се јавне исправе доносе на превод. Тада се преводи и садржај јавне исправе и сам Апостил печат.

Издаје се на захтев сваког имаоца исправе. У Србији је за издавање Апостил печата надлежан Oсновни суд на чијем се подручју надлежности налазе органи који су саставили, издали или оверили јавне исправе. Апостил потписује председник Општинског суда или судија кога он овласти и снабдевена је печатом тог суда. Цена таксе за Апостил печат је (тренутно) 2.050 динара. За оверу је потребно доставити признаницу о уплати таксе, оригинални документ и једну његову фотокопију. Овера је готова у току истог дана, тако да већ тог дана можете доставити своја документа са Апостил печатом на превод.

*Изузетак су Италија и Белгија;

+381 63 309 050