Google Translate је сигурно најпознатији онлајн алат за превођење! Велики број људи га свакодневно користи. Међутим, чињеница је да сви његови корисници који боље познају језик који преводе у овом алату опажају његове мане. Није реткост да Google Translate да превод који је бесмислен! Зато се константно ради на унапређењу рада Google Translate-a, за чије се потребе некад ангажују, гле чуда – преводиоци!
Уколико сте мислили да је група људи која је осмислила Google Translate, седела за компјутером и уносила у његову базу речи на различитим језицима – преварили сте се! Google Translate функционише по принципу повезивања речи и синтаксичких конструкција једног језика са речима и синтаксичким конструкцијама другог, које прикупља са преко трилион веб страница које се налазе на Google-у. Интернет странице повезује на основу техничких сличности страница (нпр. исти домен), а прихвата оне за које процени да представљају преводе у целини. Тако прикупља речи и изразе за своју базу.
Претпоставка је била да ће приступ великом броју података бити бољи од паметног приступа ограниченом броју података, односно да ће се у толиком броју података грешке међусобно поништити. Међутим, то се није испоставило у потпуности тачним. Грешке се непрестано јављају и све иде ка томе да Google Translate не може да даје веродостојне преводе без помоћи преводилаца.
Поред великог броја података који добија са постојећих веб страница на Google-у, Google Translate добија и специфичне податке из база професионалних преводилачких институција као што је Европска канцеларија за патенте (European Patent Office- EPO). Интересантан је податак да речи које се добијају из ових специфичних база и нису од неке користи када је у питању решавање проблема нетачних превода. Разлог је чињеница да се Google Translate најчешће користи за превођење речи и израза говорног језика и сленга којих нема у оваквим базама. То представља још један проблем који само говорници одређених језика и преводиоци могу решити!
Посебан проблем за Google Translate представљају ретки језички парови (нпр. фински – зулу), за које постоји врло мало текста или не постоји никакав текст ни на великом броју веб страница. У том случају превод иде преко ,,премошћивача“ (језика на ком постоје преводи за оба језика). Најчешће је то енглески језик. Међутим, то повећава вероватноћу да се догоде грешке и појаве нетачни преводи. Поставља се питање: шта Google Translate ради са нетачним подацима које покупи? Да ли користи свој ,,отпад“?
Када се појаве нетачни преводи, Google Translate их обележи воденим жигом како би их систем препознао и избегао враћање у базу. Са друге стране, систем је подешен да избегава веб странице са преводима на свим језицима које постоје у Google Translate бази, јер их препознаје као странице за чије превођење је он коришћен. По аутоматизму процењује да су његови преводи нетачни, те када препозна овакве странице, одбацује их.
А шта ради да предупреди грешке? Користи паметна софтверска решења, као што је аутоматско рашчлањивање које може да побољша редослед речи у преводима, или различите неуронске мреже за препознавање говора. Међутим, ни ово не гарантује веродостојност превода добијених уз помоћ Google Translate-a! Зато се ослања и на доказано добар начин превођења – превођење од стране преводилаца!
Када су у питању стандардни језички парови, грешке се не јављају често. За њих постоји велики број података, и принцип спонтаног поништавања нетачних података у овом случају добро функционише. Помоћ људи је потребна када су у питању ,,мање светски“ језици и специфични језички парови који се ретко проналазе међу подацима на интернету. У том случају, говорници ових језика предлажу и уносе тачне преводе у поље Google Translate-a које је томе намењено (Help Improve Google Translate).
Све у свему, на крају се све сведе на људски фактор! Превођење је и даље посао који најадекватније обављају преводиоци. Језик је ,,жива материја“, речи и изрази се често преводе различито у зависности од контекста, а сам контекст најтачније препознаје човек.
Преводи Google Translate-а могу да послуже за свакодневне потребе, али је консултација са говорницима или преводиоцима језика са или на који се преводи пожељна. А када су у питању преводи важних докумената, они морају да се повере професионалним преводиоцима и судским тумачима. На крају, само они могу да гарантују веродостојност својих превода!
Извор:
Greene, L. (2016). Everything you ever wanted to know about Google Translate, and finally got the chance to ask. TAUS Review #3