Познато је да Руси, Бугари, Словенци, Срби, Пољаци, Украјинци, Хрвати, Црногорци више или мање могу да се разумеју када говоре својим матерњим језицима. Ми, говорници српског језика, то знамо и из личног искуства! Међутим, споразумевање није потпуно, значајне разлике међу њима постоје, те као такве, отежавају комуникацију. Но, група аутора на челу са професором Војтехом Мерунком и лингвистом Јан ван Стинбергером дошла је на идеју да искористи сличности модерних словенских језика и створи нов језик! Тако је настао међусловенски језик!
Међу Русима и Словацима влада мишљење да су њихови језици међусловенски, односно да могу да их разумеју сви словенски народи. Пракса показује другачије. Остали словенски народи морају да уче руски језик да би га у потпуности разумели, као што Руси морају да уче српски, чешки и остале словенске језике да би их у потпуности разумели. Овај проблем на неки начин решава модерни међусловенски језик!
Идеја осмишљавања језика који ће разумети сви словенски народи није нова. Првобитно се јавила у IX веку са Ћирилом и Методијем и тај покушај је био врло успешан. У XVII веку се хрватски свештеник Јурај Крижанић прихвата овог посла, да би у XIX веку то био словенски професор Марија Мајар Зиљски, као и многи други након њега. У XXI веку овај посао припао је једном професору Електротехничког факултета и лингвисти са групом аутора! Мерунка и Стинбергер са својим тимом успели су да направе најуспешнију верзију међусловенског језика!
Међусловенски (свесловенски, словенски есперанто) језик настао је са циљем да га разумеју сви словенски народи. Зато су за потребе настанка овог језика математичким прорачунима проналажене сличности између граматика, синтакси и вокабулара модерних словенских језика. Око 20.000 речи које се понављају, сличне су или имају сличне синониме у свим словенским језицима, одабране су за вокабулар међусловенског језика. Пример је реч писмо која се исто или слично изговара у свим словенским језицима, па је као таква одабрана и за међусловенски. Ова модерна верзија старословенског језика представља својеврсну математичку средину свих словенских језика!
Иако овај језик за сада броји око 2.000 говорника, број људи који могу да га разумеју превазилази више стотина милиона! Замишљен као помоћни језик, може значајно да олакша споразумевање припадника различитих словенских народа, посебно ако се користи у туризму, бизнису, водитељству и сл.
Међусловенски језик је завршио и на филму! Године 2019. филм ,,Nabarvené ptáče“ (енгл. The Painted Bird), чешки кандидат за Оскара, сниман је на међусловенском језику. Разлог је жеља режисера да језиком не истиче ниједан словенски народ због ратне тематике филма.
Како звучи и да ли га заиста говорници различитих словенских језика без учења разумеју, можете погледати на снимку испод текста. А уколико бисте да се детаљније упознате са међусловенским језиком, можете посетити његов званични сајт (линк сајта).
Преводиоце и судске тумаче за све словенске, као и друге светске и ,,мање светске“ језике, можете пронаћи у преводилачкој агенцији ,,Абер и мар“. За све потребне информације будите слободни да нас контактирате!
Извори:
Merunka, V. (2012). Neoslavonic zonal constructed language. České Budějovice
Званични сајт међусловенског језика:
http://interslavic-language.org/